Bravo, gospodine, vi ste ovo lepo napisali...
Iz vašeg teksta u Božje uši...i u uši građana ako smatrate da nas već ima...
Eto, da je 2001. godine moj izveštaj SUP-u Beograd o "neznalicama, nepismenima i ignorantima" u farmaceutskoj industriji (zdravstvu) našao svoje težište u pravovremenom društvenom interesovanju verujem da bi stotine ljudi našlo uhleblje u legalnom radu kroz visoko kredibilne multinacionalne kompanije, pa bi korist bila dvojaka: manje kriminalaca, a više poslovnih ljudi...
Otimačina međunarodnih ugovora po "lojalnoj konkurenciji" još nije stigla na evropsku medijsku scenu, ali uz Božju pomoć i to će doći na red...
Stvrano je glupo da se cela naša ekonomska akcija uvek svodi samo na otkrivanje "uljeza" u vozilima GSP-a....Pa, nema svako pare da kupi kartu! Pogotovo kad je opljačkan...
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 22 jul 2010 16:16
genoveva
Baš sam se obradovala: posle duže vremena eto opet na NSPM gospodina Slavka Živanova, mog omiljenog analitičara. Tekst je, naravno, opet briljantan. Sve je u tekstu na vrhunskom nivou: analiza, dedukcija/indukcija, uzročno-posledične veze u temi koja je razmatra, čvrsta logika, nepomerljivost zaključivanja. Gospodin Živanov, uz sve ovo, i obogaćuje naš rečnik: senzibilizacija, kaže autor teksta. Senzibilizacija prema kriminalcima? Bravo, gospodine Živanov! Bravo na pravno-moralnoj-intelektualnoj širini! Da li se ova vaša senzibilizacija odnosi i na druge kategorije? Na političare, na primer, uključujući i V. Koštunicu? Ja, nažalost, do takve vaše senzibilizacije još nisam stigla.
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 22 jul 2010 18:55
Autor
Draga Genovevo,
Hvala Vam na svim divnim i rečitim komentarima, barem isto onoliko koliko i na strelicama koje odapinjete neumorno. Vaš specifičan smisao za humor prolazi ispod radara veb-administratora, na moju, bezmalo, neizmernu radost. Uvek me nasmejete, iako se retko bavim komendijaškimtemama. Ali, ne mogu ni da pretpostavim šta drugi ljudi koji čitaju vaše pisanije misle o svemu tome, koji Vas i ne poznaju i kojima bi, u najmanju ruku, izgledala čudno potreba da neko ovako opšti. Ali, demokratija je u tome da cveta hiljadu cvetova. No, spreman sam i da se suočim sa kritikom ma sa koje strane dolazila i kakvim god se sredstvima i metodama koristila.
Elem, vidim da imate dilemu u vezi sa pojmom - senzibilizacija jer je, vama, ipak bliskom književnosti, daleko. Priznajem, pozajmljen je, i razlikuje se od pojma - senzibilnost. Senzibilizacija proizlazi iz senzibilizatora, instrumenata ili metoda, pomoćnih sredstava ili hemijskih jedinjenja kojim se nešto prilagođava za naknadnu reakciju u koju, bez te pripreme ne bi, inače, stupalo. Hteo sam da kažem, a očividno nisam u tome bio najuspešniji, da se građani veštački, spolja, dirigovano, "guraju" i prisiljavaju da postanu osetljivi.
A kad je reč o mom stavu glede V.K, tek sam tu više nego siguran da znate šta o njegovoj politici mislim.
S.Ž.
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 22 jul 2010 21:34
Miloš
Nisam baš razumeo ovu, izgleda, internu raspravu o senzibilizaciji, ali takođe pozdravljam, i to bez ironije, novo pojavljivanje g. Živanova. Svaki razborit i uman glas nam je danas više nego dragocen. Na stranu to što pamtim i bolje i lucidnije tekstove ovog autora.
Preporuke:
0
0
5
petak, 23 jul 2010 00:55
dragoslav pavkov
Gospodine Živanov,sa žaljenjem moram reći-od celog članka,jedino mi je naslov prihvatljiv;Slažem se da policija i građani treba da budu na istoj strani,ali ne vidim šta predlažete da učinimo da bi se to postiglo?Valjda ne povratak na OZNA-ško UDB-aške tekovine i metode rada?Da podsetim na modus operandi nekadašnjih istražitelja:Na primer,neko prijavi krađu bicikla...Operativac koji dobije zadatak da reši slučaj se kod reonskog pozornika prvo raspita ko je u njegovom "reonu" sklon takvim krivičnim delima.Ovome recimo,prvi na pamet padne neki lik koji je kao maloletnik privođen radi krađe bicikla.To što je čovek u međuvremenu odrastao,skućio se i zaposlio-za njih nema značaja,oni ga imaju u evidenciji.Privode ga i pitaju za ukradeni bicikl.Čovek se snebiva,nema pojma o ničemu,počinje igra "dobar i loš žandar",koja završava tako što se privedeni obavezuje da će se raspitati ko bi mogao biti lopov,kao i da će o svojim saznanjima odmah obavestiti "drugove"...Dakle,pristaje da umesto njih prikuplja informacije,selektuje ih i konačno,kada sam i nestručan ali veoma motivisan da pandure skine sa vrata stekne utisak o tome ko bi mogao biti kradljivac-javlja "tamo gde treba".Ako milicija ima više ovakvih saradnika vezanih za konkretan slučaj a samo dva označe istog potencijalnog krivca-njihovoj sreći nema kraja.Privode osumnjičenog,prete mu,a ako treba i mlate ga dok ne "prizna" delo...Ovakva metoda je veoma efikasna,ali ima ozbiljan nedostatak:Pod uticajem torture ili samog straha od maltretiranja ljudi su skloni da priznaju i ono za šta nisu krivi.
Miran san i "uspešnost" policije meni nisu toliko važni da bih prihvatio mogućnost da bilo ko nevin ispašta.Iz prostog razloga jer sutra na red mogu doći ja ili neko meni blizak.
Dakle,kod rasprave o tome koji metod rada policije je efikasniji i primereniji našim uslovima,treba poći od pitanja:Šta je nama,građanima,važnije-naša prava ili potreba da policiji olakšamo posao?
nastavak
Preporuke:
0
0
6
petak, 23 jul 2010 01:26
dragoslav pavkov,nastavak-
Dalje,nema nikakve potrebe za izražavanjem razumevanja i simpatija "za težak posao koji policija obavlja...".Rudari,radnici gradske čistoće,vojnici u KZB,seljaci koji se peku i guše u traktorima na 40 Celzijusovih,rade puno teži posao od njih,pa im niko ne izražava "razumevanje...".Pritom,prvi kopaju rudu od čije prerade žive mnogi,drugi nam odnose smeće koje bi nas inače zatrpalo,treći čuvaju granicu u konstantnom ratnom stanju,četvrti nas hrane,što su sve važniji i značajniji poslovi od onoga koji rade policajci koji praktično ne izlaze iz klimatizovanih pežoa,a za većinu stvari na koje im se požali građanin "nisu nadležni".
Policajci protiv kojih građani izražavaju revolt su ljudi koji su svesno odabrali da rade to što rade.Velika većina njih sebe vidi kao ljude posebnog kova,nadljude u odnosu na građane koji nemaju uniformu i značku.
To je ono što mora da se menja.
Kada policajac nije u službi,ne sme da ostavlja auto na zelenoj površini,isto kao što to ne smem ni ja.Takođe,ne sme da svoju tetku uvodi preko reda za novu ličnu kartu-isto kao što ne smete ni vi.
Ukoliko se bune zbog toga što je neki policajac upotrebio više ili manje represivna sredstva, neka se zapitaju prethodno da li bi se i oni zaista našli u sličnoj situaciji.
Mi građani nismo posebno obučeni,opremljeni i plaćeni iz budžeta da se rvemo sa prekršiocima zakona.naša zakonska obaveza je da kršenje zakona prijavimo na broj 92 ili najbližem policijskom službeniku,o oni su obavezni da procene i isplaniraju kako će reagovati na prijavu.Policija mora da sprečava ljude da krše zakon a ne da sudi,kažnjava i sprovodi sankciju.
Sredstva prinude se ne smeju koristiti u cilju "učenja pameti","prevaspitavanja" ili ne daj Bože osvete za nanetu uvredu ili povredu! Postupanje policijskog službenika se završava podnošenjem prijave.Ali prijava mora biti tako sastavljena da je tužilac ne može odbaciti a da pritom ne krši zakon.Jedino što je za to potrebno više truda a manje kaubojštine.Dakle-knjigu u šake!
Preporuke:
0
0
7
petak, 23 jul 2010 11:20
M.I.T.
Moja primedba Živanovu je samo ta što je to o čemu on govori više liči na prosvećenu autokratiju ili neku prosvećenu dikraturu nego demokratiju. Slažem se da demokratija u zapadnom svetu nailaѕi na nepremostive probleme. Možda je izlaz u tome, ko će ga znati.
Preporuke:
0
0
8
petak, 23 jul 2010 16:14
M.I.T.
Čudo jedno kako administrator iskasapi mojih 500 karaktera, pristojnog teksta, a pri tom propusti tuđih 4000 karaktera, ne znam čega.
.jpg)
Iz vašeg teksta u Božje uši...i u uši građana ako smatrate da nas već ima...
Eto, da je 2001. godine moj izveštaj SUP-u Beograd o "neznalicama, nepismenima i ignorantima" u farmaceutskoj industriji (zdravstvu) našao svoje težište u pravovremenom društvenom interesovanju verujem da bi stotine ljudi našlo uhleblje u legalnom radu kroz visoko kredibilne multinacionalne kompanije, pa bi korist bila dvojaka: manje kriminalaca, a više poslovnih ljudi...
Otimačina međunarodnih ugovora po "lojalnoj konkurenciji" još nije stigla na evropsku medijsku scenu, ali uz Božju pomoć i to će doći na red...
Stvrano je glupo da se cela naša ekonomska akcija uvek svodi samo na otkrivanje "uljeza" u vozilima GSP-a....Pa, nema svako pare da kupi kartu! Pogotovo kad je opljačkan...
Hvala Vam na svim divnim i rečitim komentarima, barem isto onoliko koliko i na strelicama koje odapinjete neumorno. Vaš specifičan smisao za humor prolazi ispod radara veb-administratora, na moju, bezmalo, neizmernu radost. Uvek me nasmejete, iako se retko bavim komendijaškimtemama. Ali, ne mogu ni da pretpostavim šta drugi ljudi koji čitaju vaše pisanije misle o svemu tome, koji Vas i ne poznaju i kojima bi, u najmanju ruku, izgledala čudno potreba da neko ovako opšti. Ali, demokratija je u tome da cveta hiljadu cvetova. No, spreman sam i da se suočim sa kritikom ma sa koje strane dolazila i kakvim god se sredstvima i metodama koristila.
Elem, vidim da imate dilemu u vezi sa pojmom - senzibilizacija jer je, vama, ipak bliskom književnosti, daleko. Priznajem, pozajmljen je, i razlikuje se od pojma - senzibilnost. Senzibilizacija proizlazi iz senzibilizatora, instrumenata ili metoda, pomoćnih sredstava ili hemijskih jedinjenja kojim se nešto prilagođava za naknadnu reakciju u koju, bez te pripreme ne bi, inače, stupalo. Hteo sam da kažem, a očividno nisam u tome bio najuspešniji, da se građani veštački, spolja, dirigovano, "guraju" i prisiljavaju da postanu osetljivi.
A kad je reč o mom stavu glede V.K, tek sam tu više nego siguran da znate šta o njegovoj politici mislim.
S.Ž.
Miran san i "uspešnost" policije meni nisu toliko važni da bih prihvatio mogućnost da bilo ko nevin ispašta.Iz prostog razloga jer sutra na red mogu doći ja ili neko meni blizak.
Dakle,kod rasprave o tome koji metod rada policije je efikasniji i primereniji našim uslovima,treba poći od pitanja:Šta je nama,građanima,važnije-naša prava ili potreba da policiji olakšamo posao?
nastavak
Policajci protiv kojih građani izražavaju revolt su ljudi koji su svesno odabrali da rade to što rade.Velika većina njih sebe vidi kao ljude posebnog kova,nadljude u odnosu na građane koji nemaju uniformu i značku.
To je ono što mora da se menja.
Kada policajac nije u službi,ne sme da ostavlja auto na zelenoj površini,isto kao što to ne smem ni ja.Takođe,ne sme da svoju tetku uvodi preko reda za novu ličnu kartu-isto kao što ne smete ni vi.
Mi građani nismo posebno obučeni,opremljeni i plaćeni iz budžeta da se rvemo sa prekršiocima zakona.naša zakonska obaveza je da kršenje zakona prijavimo na broj 92 ili najbližem policijskom službeniku,o oni su obavezni da procene i isplaniraju kako će reagovati na prijavu.Policija mora da sprečava ljude da krše zakon a ne da sudi,kažnjava i sprovodi sankciju.
Sredstva prinude se ne smeju koristiti u cilju "učenja pameti","prevaspitavanja" ili ne daj Bože osvete za nanetu uvredu ili povredu!
Postupanje policijskog službenika se završava podnošenjem prijave.Ali prijava mora biti tako sastavljena da je tužilac ne može odbaciti a da pritom ne krši zakon.Jedino što je za to potrebno više truda a manje kaubojštine.Dakle-knjigu u šake!